{"id":1059,"date":"2016-12-02T08:45:03","date_gmt":"2016-12-02T08:45:03","guid":{"rendered":"http:\/\/kabinet505.ftn.uns.ac.rs\/?p=1059"},"modified":"2023-09-05T08:11:30","modified_gmt":"2023-09-05T08:11:30","slug":"architecture-competition-shelter-global-gaming-2","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kabinet505.ftn.uns.ac.rs\/?p=1059","title":{"rendered":"Ud\u017ebenik-Savremeni pristup arhitektonskom projektovanju \u0161kolskih zgrada"},"content":{"rendered":"

Savremeni pristup arhitektonskom projektovanju \u0161kolskih zgrada<\/h3>\t\t\t

Ud\u017ebenik Savremeni pristup arhitektonskom projektovanju \u0161kolskih zgrada pisan je za potrebe studenata koji poha\u0111aju predmete Savremene teorije i tehnologije primenjene na arhitekturu, urbanizam i dizajn 1 i 2, u okviru master studija na Departmanu za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehni\u010dkih nauka Univerziteta u Novom Sadu. Pristup koji je demonstriran u ovom tekstu zahteva \u010ditaoca sa izvesnim iskustvom u sferi arhitektonskog projektovanja (akademskim i\/ili prakti\u010dnim), s obzirom na nivo apstrakcije (programske, formalne i funkcionalne) prikazanih modela. Molimo \u010ditaoca da u tekstu ne tra\u017ei gotova re\u0161enja, ili jo\u0161 manje, gotove arhitektonske projekte visokog nivoa razrade. S obzirom na \u010dinjenicu da su \u0161kolske zgrade razmatrane pre svega kao funkcionalni sklopovi organizovani na osnovu definisanih pravila, jasno je da prikazani modeli ne odgovaraju nijednoj realnoj situaciji u pogledu fizi\u010dke lokacije ili preciznih programskih zahteva. Pretpostavka ove studije i ud\u017ebenika je bila da su svi razmatrani modeli slobodnostoje\u0107i objekti na parceli, koji, s obzirom na nivo apstrakcije, mogu biti prilago\u0111eni razli\u010ditim uslovima dostupnosti infrastrukture, klime i specifi\u010dnih funkcionalnih potreba, a da pri tome njihova osnovna koncepcija ne bude zna\u010dajno promenjena. Ipak, ovaj ud\u017ebenik nikako ne govori o tzv. \u00abtipskim\u00bb \u0161kolama, ve\u0107 pre o obrascima koji se pojavljuju kod \u0161kolskih zgrada, koji, pretvoreni u matemati\u010dki formalizam mogu kreirati gotovo beskona\u010dan broj re\u0161enja prilago\u0111enih pojedina\u010dnim situacijama.<\/p>\n

Ovakav pristup koristi dostupne informacione tehnologije u cilju repozicioniranja arhitekte u okvirima samog projektantskog procesa, automatizuju\u0107i naporan postupak analognog kreiranja \u00absvih mogu\u0107ih re\u0161enja\u00bb i zahtevaju\u0107i od projektanta znanje, iskustvo i kreativnost koje \u0107e omogu\u0107iti da me\u0111u dobijenim re\u0161enjima odabere optimalno u skladu sa kriterijumom optimalnosti, skupom merljivih parametara kao \u0161to su funkcionalnost i ekonomi\u010dnost, ali paralelno kvantifikuju\u0107i i nemerljive parametre koji su od posebnog zna\u010daja za razvoj estetske komponente i op\u0161teg arhitektonskog kvaliteta. Mo\u017ee se \u010dak re\u0107i da ovaj pristup \u00abinteligentnom\u00bb a stanovi\u0161ta rigidnih matemati\u010dkih metoda optimalnom projektovanju predstavlja svojevrsni ekspertski sistem koji znanje projektanta profesionalca pretvara u formalne na\u010dine odlu\u010divanja karakteristi\u010dne za njegov na\u010din razmi\u0161ljanja. Prikazani rezultati predstavljaju novi pogled na fazu projektovanja koju mo\u017eemo nazvati \u00abispitivanje mogu\u0107nosti\u00bb, \u00abkreiranje skica\u00bb ili \u00abod praznog papira ka idejnom re\u0161enju\u00bb i kao takvi mogu poslu\u017eiti i potencijalnim investitorima i donosiocima odluka kada je u pitanju izgradnja objekata visokog nivoa slo\u017eenosti i zahtevnog finansiranja, kao korak u pretprojektovanju i jasno sagledavanje prostornih resursa.<\/p>\n<\/div>\n\t\t<\/div>

\"\"<\/div>
\t\t\t

\u0160kolske zgrade nisu odabrane slu\u010dajno za ovo istra\u017eivanje. Naime, morfolo\u0161ki tipovi \u0161kola prikazani u tekstu se u velikoj meri poklapaju sa morfolo\u0161kim tipovima drugih arhitektonskih programa: administrativnih objekata, poslovnih zgrada, komercijalnih objekata \u2013 da navedemo samo neke na koje su prikazni rezultati tako\u0111e primenjivi. U tom smislu, drugi deo ud\u017ebenika se mo\u017ee posmatrati i kao \u010dvrsta platforma za dalju razradu i primenu na druge arhitektonske programe, koji se mogu pojaviti kao zadaci u kurikulumu u narednim godinama.<\/p>\n

Na kraju, \u017eelimo da se zahvalimo na\u0161im kolegama i prijateljima sa Departmana za ra\u010dunarstvo i automatiku Mirni Kapetini i dr Milanu Rapai\u0107u, koji su nam od\u0161krinuli vrata razmi\u0161ljanja o optimalnom arhitektonskom prostoru i bez kojih ovakvo istra\u017eivanje ne bi bilo mogu\u0107e. Tako\u0111e, zahvaljujemo se studentima modula master studija Savremene teorije i tehnologije primenjene na arhitekturu \u0161kolskih godina 2013\/2014, 2014\/2015, 2015\/2016, \u010dije su i kritike i pohvale zna\u010dajno uticale na uverenje da treba da ostanemo na ovom istra\u017eiva\u010dkom putu (hvala \u0161to ste imali hrabrosti da eksperimenti\u0161ete :-). Kona\u010dno, neizmernu zahvalnost dugujemo i na\u0161im recenzentima dr Radivoju Dinulovi\u0107u, dr Mileni Krklje\u0161 i dr Jovanu Ivanovskom, \u010dije su veliko iskustvo, erudicija i akademska posve\u0107enost u\u010dinili da ovaj ud\u017ebenik dobije kona\u010dan oblik.<\/p>\n

Autori<\/p>\n<\/div>\n\t\t<\/div>

\"\"<\/div><\/div>
\t\t\t

Izdava\u010d \/<\/strong> Fakultet tehni\u010dkih nauka
\nGodina izdanja:<\/strong> 2016.<\/p>\n

Team of authors \/ Autorski tim:<\/strong><\/p>\n

Jelena Atanackovi\u0107 Jeli\u010di\u0107
\nDejan Ecet
\nIgor Mara\u0161<\/p>\n<\/div>\n\t\t<\/div><\/div><\/div><\/div>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ud\u017ebenik Savremeni pristup arhitektonskom projektovanju \u0161kolskih zgrada pisan je za potrebe studenata koji poha\u0111aju predmete Savremene teorije i tehnologije primenjene na arhitekturu, urbanizam i dizajn 1 i 2, u okviru master studija na Departmanu za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehni\u010dkih nauka Univerziteta u Novom Sadu. Pristup koji je demonstriran u<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1062,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"ngg_post_thumbnail":0,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-1059","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-publikacije"],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kabinet505.ftn.uns.ac.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1059","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"http:\/\/kabinet505.ftn.uns.ac.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kabinet505.ftn.uns.ac.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kabinet505.ftn.uns.ac.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kabinet505.ftn.uns.ac.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1059"}],"version-history":[{"count":4,"href":"http:\/\/kabinet505.ftn.uns.ac.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1059\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1066,"href":"http:\/\/kabinet505.ftn.uns.ac.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1059\/revisions\/1066"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kabinet505.ftn.uns.ac.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/1062"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kabinet505.ftn.uns.ac.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1059"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kabinet505.ftn.uns.ac.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1059"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kabinet505.ftn.uns.ac.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1059"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}