{"id":455,"date":"2012-10-25T15:48:48","date_gmt":"2012-10-25T15:48:48","guid":{"rendered":"http:\/\/kabinet505.ftn.uns.ac.rs\/?p=455"},"modified":"2020-01-25T16:09:12","modified_gmt":"2020-01-25T16:09:12","slug":"studija-parternog-uredenja-sireg-okruzenja-zgrade-pozorista","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kabinet505.ftn.uns.ac.rs\/?p=455","title":{"rendered":"Studija parternog ure\u0111enja \u0161ireg okru\u017eenja zgrade pozori\u0161ta"},"content":{"rendered":"
\"\"<\/div>
\t\t\t

Subotica \u2013 studija tekst<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

Za razliku od javnog, socijalnog\u00a0 prostora koji je uvek predmet pregovora, a kontrola i pristup su predmet spora, ku\u0107e pa \u010dak i one \u201ejavne\u201c uvek predstavljaju sistem otvaranja i zatvaranja, koja ih izoluju ili \u010dine propusnim. Generalno ona nisu slobodno pristupna mesta kao javni prostori.<\/p>\n

Ku\u0107a kao produ\u017eetak grada je u slu\u010daju Suboti\u010dkog pozori\u0161ta postavljena kao jedna od najdominantnijih tema u programskom, funkcionalnom i oblikovnom smislu. Tema fasade kao novog prostora grada, se ogleda kroz formiranje vertikalnog trga kao medijatora ali i proizvoda socijalnih delovanja i odnosa, i na taj na\u010din, barem na trenutak, postaje pozornica u kojem se javno \u201eizvodi\u201c, gde je arhitektura kao vrsta \u201efilmskog seta\u201c, a identitet korisnika se formira kao performativni konstrukt koji se izvodi poput nekog \u201escenarija\u201c. Na ovaj na\u010din pozori\u0161te postaje \u201eprostor predstave\u201c, prostor do\u017eivljen preko svojih povezanih slika i zna\u010denja, a samim tim i prostor \u201estanovnika\u201c i \u201ekorisnika\u201c.<\/p>\n

Sveprisutna je ideja o fasadi, omota\u010du, kao granici, prepreci, o ne\u010demu \u0161to \u010duva i odvaja unutra\u0161njost objekta, njegovu privatnost od spolja\u0161njeg javnog prostora. U slu\u010daju Suboti\u010dkog pozori\u0161ta, postoji intencija, barem jednim delom, i u odre\u0111enom vremenskom periodu, da se ova granica poni\u0161ti, ili barem u\u010dini \u0161to nestalnija.<\/p>\n

Dakle, ovakvim tretiranjem fasade \u201ese prestaje sa privilegovanjem vertikalnog\u201c, a to omogu\u0107ava uvo\u0111enje horizontalne ravni, kao omota\u010da u koji \u0107emo mapirati odnose izme\u0111u spolja\u0161njeg i unutra\u0161njeg, izolovanja i propusnosti, programa i konteksta.<\/p>\n

Svaki objekat mo\u017eemo pojednostaviti na dva elementa na vektor i omota\u010d. Vektor koji je odre\u0111en programom i omota\u010d koji je odre\u0111en kontekstom. Odnos izme\u0111u vektora i omota\u010da mo\u017ee biti trojak, odnos indiferentnosti, reciprociteta i konflikta. U slu\u010daju parternog ure\u0111enja javnih prostora Suboti\u010dkog pozori\u0161ta taj odnos je odnos reciprocteta.<\/p>\n

Omota\u010d je mre\u017ea odre\u0111ena novostvorenim socijalnim, kulturnim kontekstom, kao posledica ideje \u201epozori\u0161ta za svakog\u201c. Mre\u017ea kao polazni\u0161nu ta\u010dku koristi kontakt pozornice i \u201evertikalnog trga\u201c sa Trgom Slobode, gde budu\u0107i gledali\u0161ni prostor postaje referentno mesto za formiranje geometrije mre\u017ee u smislu pravca pru\u017eanja i definisanja osnovnog modula mre\u017ee. Formirana mre\u017ea se prilago\u0111ava vektorima, odre\u0111enim programom pozori\u0161ta, ta\u010dnije mestima kontakta, propusnosti, kako fizi\u010dke tako i vizuelne izme\u0111u pozori\u0161ta i grada. Vektori, dakle, predstavljaju destinacije, a njihova vrednost je odre\u0111ena i predstavljena kao povr\u0161ina atraktivnosti, \u010dija je vrednost definisana u odnosu na intezitet delovanja prostora pozori\u0161ta na prostor grada sa kojim u kontaktu.<\/p>\n<\/div>\n\t\t<\/div>

\"\"<\/div>
\t\t\t

Svaki objekat mo\u017eemo pojednostaviti na dva elementa na vektor i omota\u010d. Vektor koji je odre\u0111en programom i omota\u010d koji je odre\u0111en kontekstom. Odnos izme\u0111u vektora i omota\u010da mo\u017ee biti trojak, odnos indiferentnosti, reciprociteta i konflikta. U slu\u010daju parternog ure\u0111enja javnih prostora Suboti\u010dkog pozori\u0161ta taj odnos je odnos reciprocteta.<\/em><\/p>\n<\/div>\n\t\t<\/div>

\"\"<\/div>
\t\t\t

Izabrani kriterijumi predstavljaju ulazne parametre za geneti\u010dki algoritam po kojem se formiraju osnovne jedinice koje mapiraju uspostavljene odnose i na taj na\u010din \u201epune\u201c definisanu mre\u017eu. Materijal koji je odabran za \u201epunjenje\u201c je kamen, granit, gde njegove morfogeneti\u010dke sposobnosti ali i ograni\u010denja, tako\u0111e, postaju sastavni deo sistema ulaznih podataka. Ovakav proces \u201eodozdo na gore\u201c\u00a0 usvaja \u201ezate\u010dene\u201c ulazne vrednosti, jednostavna pravila\u00a0 i kroz algoritam generi\u0161u i oblikuju kompleksnu formu. Na ovaj na\u010din prostor, generisan strategijama definisanim projektom, kroz proces implementacije jednostavnih taktika usvaja i prilago\u0111ava prostor, grada ali i pozori\u0161ta novostvorenim situacijama i funkcijama, stvaraju\u0107i sopstvene prostore unutar strategijama generisanog prostora. Shvatanje prostora kao \u201epersonalizovanog\u201c podukta koji se izra\u017eava preko mno\u0161tva i kompleksnosti razli\u010ditih potreba, radnji i postupaka omogu\u0107ava, sa jedne strane, njegovu univerzalnu primenljivost, dok je sa druge strane duboko ukorenjen u kontest sredine u kojoj deluje.<\/p>\n<\/div>\n\t\t<\/div>

\"\"<\/div>
\"\"<\/div>
\"\"<\/div>
\"\"<\/div>
\"\"<\/div><\/div>
\t\t\t

Building \/ Objekat:<\/strong> National Theatre in Subotica \/ Narodno pozori\u0161te u Subotici<\/p>\n

Location \/ Lokacija<\/strong>: Subotica<\/p>\n

Designed \/ Projektovano<\/strong>: 2012.<\/p>\n

Team of authors \/ Autorski tim:<\/strong><\/p>\n

Mara\u0161 Igor
\nDejan Ecet<\/p>\n<\/div>\n\t\t<\/div><\/div><\/div><\/div>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Subotica \u2013 studija tekst   Za razliku od javnog, socijalnog\u00a0 prostora koji je uvek predmet pregovora, a kontrola i pristup su predmet spora, ku\u0107e pa \u010dak i one \u201ejavne\u201c uvek predstavljaju sistem otvaranja i zatvaranja, koja ih izoluju ili \u010dine propusnim. Generalno ona nisu slobodno pristupna mesta kao javni prostori.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":463,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"ngg_post_thumbnail":0,"footnotes":""},"categories":[6],"tags":[],"class_list":["post-455","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-projekti"],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kabinet505.ftn.uns.ac.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/455","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"http:\/\/kabinet505.ftn.uns.ac.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kabinet505.ftn.uns.ac.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kabinet505.ftn.uns.ac.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kabinet505.ftn.uns.ac.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=455"}],"version-history":[{"count":8,"href":"http:\/\/kabinet505.ftn.uns.ac.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/455\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":475,"href":"http:\/\/kabinet505.ftn.uns.ac.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/455\/revisions\/475"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kabinet505.ftn.uns.ac.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/463"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kabinet505.ftn.uns.ac.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=455"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kabinet505.ftn.uns.ac.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=455"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kabinet505.ftn.uns.ac.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=455"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}