{"id":525,"date":"2012-01-26T14:00:08","date_gmt":"2012-01-26T14:00:08","guid":{"rendered":"http:\/\/kabinet505.ftn.uns.ac.rs\/?p=525"},"modified":"2020-08-24T08:48:54","modified_gmt":"2020-08-24T08:48:54","slug":"pristanisna-zgrada-aerodroma-cenej","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/kabinet505.ftn.uns.ac.rs\/?p=525","title":{"rendered":"Pristani\u0161na zgrada Aerodroma \u010cenej"},"content":{"rendered":"
\"\"<\/div>
\t\t\t

Uobi\u010dajena je praksa da se aerodromski terminali do\u017eivljavaju, ali i projektuju kao tipi\u010dni primeri \u201cne-mesta\u201d. Prostorno-programsko re\u0161enje putni\u010dkog terminala regionalnog aerodroma \u010cenej predstavlja jedan poku\u0161aj da se od te prakse odstupi i, umesto nje, predlo\u017ei re\u0161enje za koje autori smatraju da nudi vi\u0161i stepen dru\u0161tvene i kulturne odr\u017eivosti. Upotrebljena je metodologija arhitektonskog projektovanja koja jednovremeno uklju\u010duje veliki broj egzaktnih tehni\u010dkih i prostornih parametara kojima je definisana kompleksna arhitektonska funkcija, ali i \u010ditav niz apstraktnih arhitektonskih parametara koji odre\u0111uju identitet, zna\u010denje i percepciju mesta. Na taj je na\u010din formirana arhitektonska struktura u kojoj su svi tehnolo\u0161ki i funkcionalni procesi, enterijer objekta i elementi njegovog neposrednog okru\u017eenja duboko integrisani.<\/p>\n

 <\/p>\n<\/div>\n\t\t<\/div>

\"\"<\/div>
\"\"<\/div>
\t\t\t

Identitet mesta odre\u0111en je ravni\u010darskim pejza\u017eem, le\u017eernom atmosferom okolnih sala\u0161a i senkama koje formiraju drvoredi koji se pru\u017eaju du\u017e pristupnih komunikacija. Prepoznati kao nosioci identiteta mesta, drvoredi su zadr\u017eani odnosno reprodukovani i integrisani u enterijer. Predlo\u017eeni kompleks pristani\u0161ne zgrade aerodroma \u010cenej sastoji se iz tri objekta: dolaznog i odlaznog terminala i upravne zgrade sa kontrolnim tornjem. Forma pojedina\u010dnih objekata proizilazi iz arhitektonske funkcije, a fizi\u010dka odvojenost terminala iz dihotomije osnovnih funkcionalnih procesa. Enterijeri oba terminala integri\u0161u se sa pejza\u017eem, otvaraju\u0107i vizure ka pisti (odlasci) ili javnom prostoru spolja (dolasci).<\/p>\n

(Aerodrom \u201c\u010cenej\u201d trenutno, prema Generalnom master planu saobra\u0107aja u Srbiji, pripada tercijalnoj mre\u017ei aerodroma (aerodromi od lokalnog zna\u010daja). Izgradnjom pristani\u0161ne zgrade, aerodrom bi postao komercijalan i mogao bi da bude uklju\u010den u mre\u017eu sekundarnih (regionalnih) aerodroma sa mogu\u0107no\u0161\u0107u daljeg razvoja i uklju\u010divanja u mre\u017eu primarnih aerodroma koju trenutno u na\u0161oj zemlji \u010dine aerodromi \u201cNikola Tesla\u201d u Beogradu i \u201cKonstantin Veliki\u201d u Ni\u0161u.<\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n<\/div>\n\t\t<\/div>

\"\"<\/div>
\"\"<\/div>
\"\"<\/div>
\t\t\t

Transformacija sportskog i poljoprivrednog aerodroma u komercijalni od velikog je zna\u010daja za razvoj privrede na podru\u010dju Ba\u010dke i Banata, posebno ukoliko se uzme u obzir i predvi\u0111eni kargo terminal. Tako\u0111e, izgradnjom savremenog a kompaktnog putni\u010dkog terminala, stvorili bi se povoljni uslovi za razvoj low-cost saobra\u0107aja koji je u na\u0161oj zemlji i dalje, \u010dini se, nedovoljno razvijen. S tim u vezi, blizina Beograda mo\u017ee da se posmatra kao povoljnost, a ne kao problem. )<\/p>\n

Idejno arhitektonsko-urbanisti\u010dko re\u0161enje predvi\u0111a izgradnju nove pristani\u0161ne zgrade koja bi zadovoljila zahteve transformacije aerodroma \u201c\u010cenej\u201d u komercijalni me\u0111unarodni aerodrom. Re\u0161enje je tako koncipirano da ostavlja mogu\u0107nost daljeg razvoja i pro\u0161irenja. Predvi\u0111ena je, u prvoj fazi, izgradnja putni\u010dkog terminala i upravne zgrade (sa hitnim slu\u017ebama kao i slu\u017ebama odr\u017eavanja i kontrole), dok je u drugoj fazi predvi\u0111ena izgradnja kargo terminala.<\/p>\n

 <\/p>\n<\/div>\n\t\t<\/div>

\"\"<\/div>
\"\"<\/div>
\t\t\t

Osnovni ulazni parametar bila je predvi\u0111ena rekonstrukcija poletno-sletne staze kojom bi u kona\u010dnoj fazi aerodrom odgovarao referentnom kodu C-III, odnosno imao mogu\u0107nost da primi putni\u010dke i kargo avione srednje veli\u010dine (kriti\u010dni tip vazduhoplova je Boeing 737).<\/p>\n

Putni\u010dki terminal se sastoji iz dva objekta – terminala za dolazni i za odlazni saobra\u0107aj. Prostorna organizacija svakog objekta prati tehni\u010dku proceduru i linije kretanja putnika, \u010dime je postignut visok stepen fleksibilnosti i dobra iskori\u0161\u0107enost prostora. Re\u0161enje pristani\u0161ne zgrade predvi\u0111a istovremeno opslu\u017eivanje do \u010detiri leta. S tim u vezi, platforma za avione je dimenzija 300m x 95m i ima \u010detiri stajanke za avione.<\/p>\n

Autori<\/p>\n

 <\/p>\n<\/div>\n\t\t<\/div>

\"\"<\/div>
\"\"<\/div>
\"\"<\/div>
\"\"<\/div>
\"\"<\/div>
\"\"<\/div>
\"\"<\/div>
\"\"<\/div><\/div>
\t\t\t

Building \/ Objekat:<\/strong> Airport \/ Aerodrom<\/p>\n

Location \/ Lokacija<\/strong>: \u010cenej<\/p>\n

Designed \/ Projektovano<\/strong>: 2012.<\/p>\n

Team of authors \/ Autorski tim:<\/strong><\/p>\n

Jelena Atanackovi\u0107 Jeli\u010di\u0107
\nDejan Ecet
\nTihomir Janju\u0161evic
\nIgor Mara\u0161
\nIvana Mi\u0161keljin
\nPetar Mirkovi\u0107
\nMarko Todorov<\/p>\n

 <\/p>\n<\/div>\n\t\t<\/div><\/div><\/div><\/div>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Uobi\u010dajena je praksa da se aerodromski terminali do\u017eivljavaju, ali i projektuju kao tipi\u010dni primeri \u201cne-mesta\u201d. Prostorno-programsko re\u0161enje putni\u010dkog terminala regionalnog aerodroma \u010cenej predstavlja jedan poku\u0161aj da se od te prakse odstupi i, umesto nje, predlo\u017ei re\u0161enje za koje autori smatraju da nudi vi\u0161i stepen dru\u0161tvene i kulturne odr\u017eivosti. Upotrebljena je<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":531,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"ngg_post_thumbnail":0,"footnotes":""},"categories":[6],"tags":[],"class_list":["post-525","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-projekti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/kabinet505.ftn.uns.ac.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/525","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/kabinet505.ftn.uns.ac.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/kabinet505.ftn.uns.ac.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kabinet505.ftn.uns.ac.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kabinet505.ftn.uns.ac.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=525"}],"version-history":[{"count":8,"href":"https:\/\/kabinet505.ftn.uns.ac.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/525\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1346,"href":"https:\/\/kabinet505.ftn.uns.ac.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/525\/revisions\/1346"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/kabinet505.ftn.uns.ac.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/531"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/kabinet505.ftn.uns.ac.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=525"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/kabinet505.ftn.uns.ac.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=525"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/kabinet505.ftn.uns.ac.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=525"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}