Kabinet 505

Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuziča

24.102018-02.11.2020.

ЗАЈЕДНИЦА 505

Заједницу као појам, према Оксфордском речнику енглеског језика, можемо да дефинишемо као групу људи окупљених или удружених око истих или сличних идеја, вредности, потреба, интересовања или интереса, унутар мање или више одређеног простора. Реч је, дакле, о појединцима који, развијајући осећање припадности колективу, заједнички смишљају и реализују различите активности. Када на веб страници кабинета 505 отворите поље О нама видећете фотографију радног стола на коме се налазе компјутерски екрани, тастатуре, мишеви и каблови, мноштво папира, скица и књига, све, истовремено, измешано, у хамонији и у суживоту. Слично уобичајеној животној заједници, у којој постоји колективни дух, а која, истовремено, поштује индивидуалност. Осим што ова заједница није уобичајена.

Формирање Кабинета 505, мада не и званично под тим називом, почело је пре једанаест година, у време када је већина данашњих наставника била на студијама архитектуре на Факултету техничких наука у Новом Саду. Временом, овај колектив је нарастао и постао група од десет појединаца који заједнички истражују и развијају различите теме и процесе у архитектури. Реч је о интердисциплинарном тиму инжењера, уметника и теоретичара архитектуре и уметности, различитих генерација и из различитих градова, чији су пројекти замишљени као широк спектар екперимената у архитектури, посматраној као јединствено истраживачко поље. Последње деценије двадесетог века, а затим и почетак двадесет првог, донели су, као и у свим уметностима, велике а, могло би се рећи, и драматичне промене у нашем разумевању архитектуре. Ако је дијалог између сценских и визуелних уметности у позоришту, о чему пише Сођа Лоткер, означио сценографију као место битке… место које одбија нашу навику да одвајамо ствари да бисмо је дефинисали, тако ни о архитектури већ одавно не можемо да говоримо само као о физичком оквиру или грађеној средини, већ као о вишеслојном феномену који посматрамо у много различитих равни. Вероватно најбоље одређење архитектуре данас дају Крешимир Рогина и Винко Пенезић и кажу: позиција архитектуре кроз тај crossover, у постдисциплинарном свијету, није више класична сегрегација на дисциплине – умјетник, архитект, писац, новинар, теоретичар – то више не постоји, као што ни у дигиталном медију више нема ни књига, ни прича, ни филма, ни телевизије, већ је све у једној меласи. Архитект би такођер требао бити особа која ’манипулира’ свим тим могућим медијима који су му на располагању. Тако се и заједница 505 у свом раду упушта у много различитих дијалога: између архитектуре као инжењерске дисциплине, и архитектуре као уметности; архитектуре и визуелних уметности; архитектуре и информационих технологија; архитектуре и природе; архитектонске теорије и праксе. Затим, овај дијалог проширује, па он постаје разговор и, коначно, прелази у озбиљну и комплексну дебату у коју се укључује неограничен број дисциплина. Тако настаје и изложба Међупростор, као лабораторија у оквиру које су приказани различити елементи наведених процеса пројектовања, а који су, како аутори сами кажу, рађени са великом пажњом, ентузијазмом и страшћу.

Посебна тема, свакако, јесте излагање архитектуре. Питања контекстуално независног представљања архитектонског дела, као и техника којима се излагање врши, дуго су већ актуелна тема, јер знамо да се архитектонске изложбе, најчешће, баве питањима репрезентације. Архитектура Међупростор-а, међутим, чином излагања не престаје да буде жива архитектура. Реч је о изложби на којој јесу представљане скице, цртежи, модели и други материјали, али на којој је доминантно изложено мишљење о архитектури, без посебног ограничења на средства и медије. Специфична вредност ове поставке, међутим, налази се у чињеници да путем излагања сопственог рада, заједница 505 нуди суду јавности, а посебно сопственим студентима, могућност критичке анализе и вредновања. Такву одлуку никада није једноставно донети. Истовремено, без јавног приказивања сопственог рада не би требало, а не бисмо ни смели да се бавимо наставничким послом. Дакле, без активне примене идеја и вредности за које се залажемо радећи са студентима којима предајемо и чије професионалне животе обликујемо, не можемо бити добри професионалци. Заједница 505, очигледно, уме и сме да се излаже.

др Татјана Дадић Динуловић

редовни професор, Факултет техничких наука

Izdavač / Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad

Katalog izložbe.pdf