Uobičajena je praksa da se aerodromski terminali doživljavaju, ali i projektuju kao tipični primeri “ne-mesta”. Prostorno-programsko rešenje putničkog terminala regionalnog aerodroma Čenej predstavlja jedan pokušaj da se od te prakse odstupi i, umesto nje, predloži rešenje za koje autori smatraju da nudi viši stepen društvene i kulturne održivosti. Upotrebljena je metodologija arhitektonskog projektovanja koja jednovremeno uključuje veliki broj egzaktnih tehničkih i prostornih parametara kojima je definisana kompleksna arhitektonska funkcija, ali i čitav niz apstraktnih arhitektonskih parametara koji određuju identitet, značenje i percepciju mesta. Na taj je način formirana arhitektonska struktura u kojoj su svi tehnološki i funkcionalni procesi, enterijer objekta i elementi njegovog neposrednog okruženja duboko integrisani.

Identitet mesta određen je ravničarskim pejzažem, ležernom atmosferom okolnih salaša i senkama koje formiraju drvoredi koji se pružaju duž pristupnih komunikacija. Prepoznati kao nosioci identiteta mesta, drvoredi su zadržani odnosno reprodukovani i integrisani u enterijer. Predloženi kompleks pristanišne zgrade aerodroma Čenej sastoji se iz tri objekta: dolaznog i odlaznog terminala i upravne zgrade sa kontrolnim tornjem. Forma pojedinačnih objekata proizilazi iz arhitektonske funkcije, a fizička odvojenost terminala iz dihotomije osnovnih funkcionalnih procesa. Enterijeri oba terminala integrišu se sa pejzažem, otvarajući vizure ka pisti (odlasci) ili javnom prostoru spolja (dolasci).

(Aerodrom “Čenej” trenutno, prema Generalnom master planu saobraćaja u Srbiji, pripada tercijalnoj mreži aerodroma (aerodromi od lokalnog značaja). Izgradnjom pristanišne zgrade, aerodrom bi postao komercijalan i mogao bi da bude uključen u mrežu sekundarnih (regionalnih) aerodroma sa mogućnošću daljeg razvoja i uključivanja u mrežu primarnih aerodroma koju trenutno u našoj zemlji čine aerodromi “Nikola Tesla” u Beogradu i “Konstantin Veliki” u Nišu.

Transformacija sportskog i poljoprivrednog aerodroma u komercijalni od velikog je značaja za razvoj privrede na području Bačke i Banata, posebno ukoliko se uzme u obzir i predviđeni kargo terminal. Takođe, izgradnjom savremenog a kompaktnog putničkog terminala, stvorili bi se povoljni uslovi za razvoj low-cost saobraćaja koji je u našoj zemlji i dalje, čini se, nedovoljno razvijen. S tim u vezi, blizina Beograda može da se posmatra kao povoljnost, a ne kao problem. )

Idejno arhitektonsko-urbanističko rešenje predviđa izgradnju nove pristanišne zgrade koja bi zadovoljila zahteve transformacije aerodroma “Čenej” u komercijalni međunarodni aerodrom. Rešenje je tako koncipirano da ostavlja mogućnost daljeg razvoja i proširenja. Predviđena je, u prvoj fazi, izgradnja putničkog terminala i upravne zgrade (sa hitnim službama kao i službama održavanja i kontrole), dok je u drugoj fazi predviđena izgradnja kargo terminala.

Osnovni ulazni parametar bila je predviđena rekonstrukcija poletno-sletne staze kojom bi u konačnoj fazi aerodrom odgovarao referentnom kodu C-III, odnosno imao mogućnost da primi putničke i kargo avione srednje veličine (kritični tip vazduhoplova je Boeing 737).

Putnički terminal se sastoji iz dva objekta – terminala za dolazni i za odlazni saobraćaj. Prostorna organizacija svakog objekta prati tehničku proceduru i linije kretanja putnika, čime je postignut visok stepen fleksibilnosti i dobra iskorišćenost prostora. Rešenje pristanišne zgrade predviđa istovremeno opsluživanje do četiri leta. S tim u vezi, platforma za avione je dimenzija 300m x 95m i ima četiri stajanke za avione.

Autori