BEOGRAD NOĆU

Koncept predloženog rešenja se bazira na «novom načinu razmišljanja koji nije ni fiksan ni stabilan…ovaj novi način razmišljanja o postmetropolisu je otvoren za mogućnost kontinualnog povratka na događaje i njihovu reelaboraciju i reviziju… ovde je reč o novim kulturnim politikama, o odabiru granice kao prostora, o radikalnoj otvorenosti, o hibridnosti…“
(Soja , 1996.)

U predstavljenom projektu, ponuđena je tehnološka i prostorna simbioza medija, kulture i gradskog prostora, gde se medijski aparat koristi izvan uobičajenih tabloidnih okvira i prebacuje u sferu podizanja svesti o značaju kulture i umetnosti. Kada je javni gradski prostor postao okvir za umetnička i kulturna dešavanja, dakle, dobro poznati model «galerije na otvorenom», potpomognute savremenim tehnologijama, stepen ograničenja slobode u njemu je dramatično promenjen, a u kontekstu teze da je“ umetnički prostor zaštićen od svakodnevnice. Ovde je ponuđeno rešenje u kome grad postaje muzej, a umetnički radovi izloženi u gradu sastavni deo preklopljene fizičke i virtuelne stvarnosti.