Udžbenik Savremeni pristup arhitektonskom projektovanju školskih zgrada pisan je za potrebe studenata koji pohađaju predmete Savremene teorije i tehnologije primenjene na arhitekturu, urbanizam i dizajn 1 i 2, u okviru master studija na Departmanu za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu. Pristup koji je demonstriran u ovom tekstu zahteva čitaoca sa izvesnim iskustvom u sferi arhitektonskog projektovanja (akademskim i/ili praktičnim), s obzirom na nivo apstrakcije (programske, formalne i funkcionalne) prikazanih modela. Molimo čitaoca da u tekstu ne traži gotova rešenja, ili još manje, gotove arhitektonske projekte visokog nivoa razrade. S obzirom na činjenicu da su školske zgrade razmatrane pre svega kao funkcionalni sklopovi organizovani na osnovu definisanih pravila, jasno je da prikazani modeli ne odgovaraju nijednoj realnoj situaciji u pogledu fizičke lokacije ili preciznih programskih zahteva. Pretpostavka ove studije i udžbenika je bila da su svi razmatrani modeli slobodnostojeći objekti na parceli, koji, s obzirom na nivo apstrakcije, mogu biti prilagođeni različitim uslovima dostupnosti infrastrukture, klime i specifičnih funkcionalnih potreba, a da pri tome njihova osnovna koncepcija ne bude značajno promenjena. Ipak, ovaj udžbenik nikako ne govori o tzv. «tipskim» školama, već pre o obrascima koji se pojavljuju kod školskih zgrada, koji, pretvoreni u matematički formalizam mogu kreirati gotovo beskonačan broj rešenja prilagođenih pojedinačnim situacijama.

Ovakav pristup koristi dostupne informacione tehnologije u cilju repozicioniranja arhitekte u okvirima samog projektantskog procesa, automatizujući naporan postupak analognog kreiranja «svih mogućih rešenja» i zahtevajući od projektanta znanje, iskustvo i kreativnost koje će omogućiti da među dobijenim rešenjima odabere optimalno u skladu sa kriterijumom optimalnosti, skupom merljivih parametara kao što su funkcionalnost i ekonomičnost, ali paralelno kvantifikujući i nemerljive parametre koji su od posebnog značaja za razvoj estetske komponente i opšteg arhitektonskog kvaliteta. Može se čak reći da ovaj pristup «inteligentnom» a stanovišta rigidnih matematičkih metoda optimalnom projektovanju predstavlja svojevrsni ekspertski sistem koji znanje projektanta profesionalca pretvara u formalne načine odlučivanja karakteristične za njegov način razmišljanja. Prikazani rezultati predstavljaju novi pogled na fazu projektovanja koju možemo nazvati «ispitivanje mogućnosti», «kreiranje skica» ili «od praznog papira ka idejnom rešenju» i kao takvi mogu poslužiti i potencijalnim investitorima i donosiocima odluka kada je u pitanju izgradnja objekata visokog nivoa složenosti i zahtevnog finansiranja, kao korak u pretprojektovanju i jasno sagledavanje prostornih resursa.